Prije 2 i pol godine sam saznala da sam trudna unatoč kontracepciji. Imala sam 30 godina. Ni ja ni dečko nismo željeli to dijete i odlučila sam pobaciti, on me podržao iako je rekao da će me podržati što god izaberem. Znala sam da oboje ne želimo dijete i nisam se ni predomišljala.
U svojoj okolini poznajem samo ljude koji su protiv abortusa pa nisam nikome ni rekla, na internetu nisam pronašla puno informacija, nije bilo ime doktora koji radi abortus u Splitu nego samo zastrašujuća ponižavajuća iskustva. Pitala sam ginekologicu može li mi ona obaviti abortus, ali je rekla da ona to ne radi i da ne zna ni tko radi. Pokušavala me odgovoriti od pobačaja iako sam joj rekla da smo i ja i dečko potpuno sigurni.
Preporučila mi je Poliniku Cito ali je rekla da ne zna da li oni to rade i ako rade da je cijena oko 3500-4000 kn. Pisala sam im mailom, ali su mi odgovorili pomalo drsko da dođem na savjetovanje. U međuvremenu sam saznala za kliniku u Sarajevu koja vrši pobačaj i odlazak na njihovu internet stranicu me smirio, počela sam spavati napokon. Imali su opciju pobačaja vakuumom i tabletama. Javila sam im se i oni su mi sve objasnili, da će mi poslati tablete, cijena je bila više od upola manja nego u Hrvatskoj.
Morala sam im prvo uplatiti novac što je bilo riskantno ali bili su vrlo pristojni i sve mi detaljno objasnili pa nisam ni puno pitala jer nije bilo ništa nejasno. Imala sam povjerenje i poslala novac. Tablete su mi došle brzo, sjećam se da sam ih nosila u torbi s osmjehom na licu kroz grad i da sam se tad sjetila da se nisam nasmijala oko dva tjedna otkad sam saznala tu groznu vijest. Popila sam tablete kod kuće i nakon 20 minuta je počelo prvo krvarenje. Bila sam presretna. Odmah sam nazvala dečka i bili smo jako sretni. Nakon par sati je izašlo nešto nalik posteljici, nisam vidjela plod jer je trudnoća bila mala.
Satima sam imala jake bolove, povraćanje,proljev, ali bila sam presretna. Sljedeći dan ujutro sam otišla raditi sa srećom i osjećajem olakšanja koji je trajao još oko tjedan dana, nakon toga se smirivalo. Jako sam zahvalna doktorici iz Sarajeva što me spasila na ljudski i dostojanstven način. Svašta sam pokušavala da ubijem taj plod u sebi ali tek su mi te tablete pomogle. Dobila sam i recept za tablete protiv infekcije ali ih nisam mogla podići u HR. Pila sam Andole da bih krvarila još par dana dok su izlazili ostaci. Nikad se nisam pokajala, kada bih opet ostala trudna,opet bih pobacila ali sada pazimo još više jer ne želim to prolaziti. Pobačaj pamtim kao “lijepo” iskustvo jer nakon toga sam bila mirna i sretna,a sama spoznaja trudnoće me jako uznemiravala i hvata me jeza na to saznanje. Htjela bih da je pobačaj dostupan u svakom gradu bez maltretiranja i poniženja.
Mlada žena koja je morala ostvariti svoje zakonom zagarantinrano pravo u drugoj zemlji, 32.